Utorak, Jun 10, 2008
part part part
Ању знам неколико година. Луда скроз. Али добар друг. Пар пута ми је баш помогла. Црна коса, опасно дупе, мале сисе, доказ да није савршена. Изгрижени нокти. Доказ да је неуротик. Још један плус за Ању. Воли STAR WARS. Воли и свог дечка. Гледа филм ``Прљави плес`` сваке недеље на компјутеру. Студира деценију. Јебе се деценију и по. У дупе га не прима. Воли бабушке. Скупља их. Мрзи свог оца. Изнајмљена собица близу центра, зграде на Тргу Војске. Пола четри. - Поновићу ти правила! – Ања је строга, гласна и пијана. Ја сам уморан, дрогиран, луд. Опака стуација. - Лежим на овој фотељи, нема додиривања. Не можеш да ми видиш сисе. Додирујеш ме једино овим вибратором, знаш већ где да га укључиш, знаш већ где да га гурнеш, брзине знаш да мењаш, знаш већ где да га искључиш. Када кажем доста, онда престани. Знаш шта је било када ме ниси послушао. – Добро сам знао шта је било. Покушао сам да је додирнем, да је јебем, у оваквој ситуацији пре осам месеци. Лампом која је стајала поред фотеље ми је разбила главу. И лампу. Хитна помоћ. Ушивање. Извињавање. Помирење. Бурек у шест ујутру, кафа у пола седам. Рекла ми је да неће да вара дечка. Била је лудак на слободи. А шта ли сам ја био? Пустила је музику из STAR WARS, скинула фармерице и гаћице, остала у зелено – белим чарапицама. Горе није скидала ништа. Извалила се на фотељу, раширила ноге ставивши их на ивице фотеље. По једну на свакој. Спустио сам се на колена, укључио вибратор. Испред мене пакао њене пичке и узрок свег нашег страдања на свету. Прво сам лагано додиривао клиторис, док је он лагано бубрео, ширио се, постајао велики, црвен. Влажи на све стране. Мирис на све стране. Гурам вибратор, центиметар по центиметар. Ања уздише, дере се, увија. Диго ми се, пући ће. Напољу пролазе ретка кола. Вибратор вршља по њој, у њој. Нестаје негде дубоко у њој, па излази. И ја сам могао да нестанем у њој. Не смем никако да је додирнем рукама, ничим, само вибратором. Не жели да вара момка. И ето, није га варала. Нарастајуће лудило у мојој глави. Тема из STAR WARS се понавља већ трећи пут. Па четврти. Ту негде је и Ања готова. Извила се, драла се.Опустила се. - Доста. - Као да ја нисам знао да је доста. Бар нисам потпуни морон. Примакла ми се и пољубила ме у образ. - Хвала Андрија, прави си друг. – - Ма ништа, увек. Него, шта ћу ја, пући ћу? – - Ево ти папирне марамице, издркај га. Ја ћу да гледам, то је све. – Извадио сам га из фармерица и дркао клечећи ту пред Ањом. Био сам готов за минут, она је гледала и смејала се к`о дете. - Ето, обриши се сад и опери руке. – - Ниси нормална, а нисам ни ја кад ово радим. – - Ма опусти се, не варам момка и тачка. Преспавај на оном кревету, не мораш кући. Можемо сутра после доручка да идемо код Иване.- - Ма јок. Имам неке обавезе сутра. Морам на пос`о. – Испратила ме до врата, пољубила у образ, опет терала да преспавам, одустала, затворила врата. Ово ме је излуђивало. Једва чекам да јој се врати момак, да прекинем ову болештију од глупости. Пошао сам кући пешке. Уморан сам од свега. Од самоће. Вране лете около. Језа. Вране. Осећао сам како опет упадам у неку рупу. Зној, мучнина. Тежак ваздух. Само да ме не нападну опет. Немам снаге да млатарам рукама, да се борим. А оне су сваким даном све бројније. И све агресивније. Ветар дува све јаче, тера папире и говна са улице, значи и мене, говнара поглавара. Улазим кући, а процедура је следећа. Флаша воде поред кревета, литар, да се угасим. На столу поред кревета више врста таблета. Из добрих разлога. Имам огромно искуство. Успављујем се из момента, устајем за два сата, да идем на пос`о. ********************************************************************************************************************* Аларм, мобилни, пола седам. Отварам очи, пуцају два, три капилара у оку. Пуца глава. Пуца ми за цео свет. Целом свету пуца за мене. Флаша воде, оде четвртина. Из лежећег положаја, нормално, не могу да се усправим. Постоји ли разлог да преживим данашњи дан ? Као професионалац, гутам два ксанекса да смирим рад срца које бије к`о блесаво. Чекам пет минута. Кафетин за главу. Пропранолол за смиривање срца. Аспирин за мамурлук. Мука ми је, повраћа ми се. Ранисан. Ако овако наставим, неће бити места за јогурт, а за јогурт увек мора бити места. Увек. Где ми је мобилни? Шта ли ће ми па мобилни ? Да неће неко да ме позове, да пошаље поруку можда ? Једно парче чоколаде. Па друго парче чоколаде. Да дигнем шећер, искусно сам ја говедо. Знам шта треба. Патка мртва, није јој ни до чега. Мени није ни до чега. Ником није ни до чега. Шта да обучем, глава ми је огромна. Како је могуће да ми је глава ове величине ? Зашто нема ваздуха ? На мени мајица моје бивше девојке. Јанина мајица. Одавно бивше. Тако сјебаног у рано јутро преплавила су ме осећања - пичкопаћеничка. Гледао сам мајицу и плакао. Онда је љубио. Стара мајица. Стара љубав. Немам срца да је бацим. Јер сам пичка. А сада немам ни срце. Прекрио сам лице мајицом. Покушавам да осетим Јанин мирис. Мирис њене коже. Ал` не иде то тако. Болесно, забрињавајуће. Пун лекова, пун алкохола, некако још увек пијан, крвавих очију, надувен од суза, брисао сам очи мајицом бивше девојке Јане. Хтела је да живи, а не да губи време са мном. Била је потпуно у праву. Седам сати. Закаснићу на глупи посао, морам да зовем такси јер нисам у стању да ходам. ....
nista ludje nisam procitala.... mislim, retko ko o takvim stvarima prica otvoreno... ako ste zaista takvi prijatelji... cool ... pozz
