part part part
Ању знам неколико година. Луда скроз. Али добар друг. Пар пута ми је баш помогла. Црна коса, опасно дупе, мале сисе, доказ да није савршена. Изгрижени нокти. Доказ да је неуротик. Још један плус за Ању. Воли STAR WARS. Воли и свог дечка. Гледа филм ``Прљави плес`` сваке недеље на компјутеру. Студира деценију. Јебе се деценију и по. У дупе га не прима. Воли бабушке. Скупља их. Мрзи свог оца. Изнајмљена собица близу центра, зграде на Тргу Војске. Пола четри. - Поновићу ти правила! – Ања је строга, гласна и пијана. Ја сам уморан, дрогиран, луд. Опака стуација. - Лежим на овој фотељи, нема додиривања. Не можеш да ми видиш сисе. Додирујеш ме једино овим вибратором, знаш већ где да га укључиш, знаш већ где да га гурнеш, брзине знаш да мењаш, знаш већ где да га искључиш. Када кажем доста, онда престани. Знаш шта је било када ме ниси послушао. – Добро сам знао шта је било. Покушао сам да је додирнем, да је јебем, у оваквој ситуацији пре осам месеци. Лампом која је стајала поред фотеље ми је разбила главу. И лампу. Хитна помоћ. Ушивање. Извињавање. Помирење. Бурек у шест ујутру, кафа у пола седам. Рекла ми је да неће да вара дечка. Била је лудак на слободи. А шта ли сам ја био? Пустила је музику из STAR WARS, скинула фармерице и гаћице, остала у зелено – белим чарапицама. Горе није скидала ништа. Извалила се на фотељу, раширила ноге ставивши их на ивице фотеље. По једну на свакој. Спустио сам се на колена, укључио вибратор. Испред мене пакао њене пичке и узрок свег нашег страдања на свету. Прво сам лагано додиривао клиторис, док је он лагано бубрео, ширио се, постајао велики, црвен. Влажи на све стране. Мирис на све стране. Гурам вибратор, центиметар по центиметар. Ања уздише, дере се, увија. Диго ми се, пући ће. Напољу пролазе ретка кола. Вибратор вршља по њој, у њој. Нестаје негде дубоко у њој, па излази. И ја сам могао да нестанем у њој. Не смем никако да је додирнем рукама, ничим, само вибратором. Не жели да вара момка. И ето, није га варала. Нарастајуће лудило у мојој глави. Тема из STAR WARS се понавља већ трећи пут. Па четврти. Ту негде је и Ања готова. Извила се, драла се.Опустила се. - Доста. - Као да ја нисам знао да је доста. Бар нисам потпуни морон. Примакла ми се и пољубила ме у образ. - Хвала Андрија, прави си друг. – - Ма ништа, увек. Него, шта ћу ја, пући ћу? – - Ево ти папирне марамице, издркај га. Ја ћу да гледам, то је све. – Извадио сам га из фармерица и дркао клечећи ту пред Ањом. Био сам готов за минут, она је гледала и смејала се к`о дете. - Ето, обриши се сад и опери руке. – - Ниси нормална, а нисам ни ја кад ово радим. – - Ма опусти се, не варам момка и тачка. Преспавај на оном кревету, не мораш кући. Можемо сутра после доручка да идемо код Иване.- - Ма јок. Имам неке обавезе сутра. Морам на пос`о. – Испратила ме до врата, пољубила у образ, опет терала да преспавам, одустала, затворила врата. Ово ме је излуђивало. Једва чекам да јој се врати момак, да прекинем ову болештију од глупости. Пошао сам кући пешке. Уморан сам од свега. Од самоће. Вране лете около. Језа. Вране. Осећао сам како опет упадам у неку рупу. Зној, мучнина. Тежак ваздух. Само да ме не нападну опет. Немам снаге да млатарам рукама, да се борим. А оне су сваким даном све бројније. И све агресивније. Ветар дува све јаче, тера папире и говна са улице, значи и мене, говнара поглавара. Улазим кући, а процедура је следећа. Флаша воде поред кревета, литар, да се угасим. На столу поред кревета више врста таблета. Из добрих разлога. Имам огромно искуство. Успављујем се из момента, устајем за два сата, да идем на пос`о. ********************************************************************************************************************* Аларм, мобилни, пола седам. Отварам очи, пуцају два, три капилара у оку. Пуца глава. Пуца ми за цео свет. Целом свету пуца за мене. Флаша воде, оде четвртина. Из лежећег положаја, нормално, не могу да се усправим. Постоји ли разлог да преживим данашњи дан ? Као професионалац, гутам два ксанекса да смирим рад срца које бије к`о блесаво. Чекам пет минута. Кафетин за главу. Пропранолол за смиривање срца. Аспирин за мамурлук. Мука ми је, повраћа ми се. Ранисан. Ако овако наставим, неће бити места за јогурт, а за јогурт увек мора бити места. Увек. Где ми је мобилни? Шта ли ће ми па мобилни ? Да неће неко да ме позове, да пошаље поруку можда ? Једно парче чоколаде. Па друго парче чоколаде. Да дигнем шећер, искусно сам ја говедо. Знам шта треба. Патка мртва, није јој ни до чега. Мени није ни до чега. Ником није ни до чега. Шта да обучем, глава ми је огромна. Како је могуће да ми је глава ове величине ? Зашто нема ваздуха ? На мени мајица моје бивше девојке. Јанина мајица. Одавно бивше. Тако сјебаног у рано јутро преплавила су ме осећања - пичкопаћеничка. Гледао сам мајицу и плакао. Онда је љубио. Стара мајица. Стара љубав. Немам срца да је бацим. Јер сам пичка. А сада немам ни срце. Прекрио сам лице мајицом. Покушавам да осетим Јанин мирис. Мирис њене коже. Ал` не иде то тако. Болесно, забрињавајуће. Пун лекова, пун алкохола, некако још увек пијан, крвавих очију, надувен од суза, брисао сам очи мајицом бивше девојке Јане. Хтела је да живи, а не да губи време са мном. Била је потпуно у праву. Седам сати. Закаснићу на глупи посао, морам да зовем такси јер нисам у стању да ходам. ....
part part
Седма тура је стизала и ја сам се питао где ће ми све то стати. Ању то није бринуло јер се убијала од алкохола, смеха, заразно доброг расположења и са неким својим момком од курца. Не са мном. Ја се нисам убијао ни од чега сличног, моји идоли су били другачији. Стрес, брига и несаница. Главобоља и општа нејебачина. Мржња сваке среће. У том тренутку сам мрзео чак и црнце јер имају те огромне паткурине. Остатак друштва за столом је хистерично расположен, свима је добро. Ја бринем, не дам се. Бринути значи остати жив. Бринути се значи имати ниво. Мики је летва, мува Ивану. Каже, продао би кеву само да јој га акне. Шансе да јој се увуче у гаћице су минималне, али онако пијан он би баш да га завуче. Кад си пијан не знаш ништа и знаш све. То је она магија и лаж у којој живимо док нас ујутру не пробуди мучнина. И живот. А од живота нема ништа горе. Њега још нико није поднео, ја дефинитивно немам желудац за живот. Ја сам се усрао од живота. Ивани импонује, њу би стално неко јебао, осећа се као заводница, фатална жена. Ивана је у ствари као неки шалтер на коме нон – стоп има гужве. Као у општини или у реду за издавање личне карте. Или у возу где кондуктер буши карте. С` тим што би овде, нормално, ти редови бушили њу. Мислим, кога она изабере. Она је као и свака друга жена. Под један - мени недоступна. Под два, жели да се свиђа мушкарцима, жели доказ да је још увек добра риба, жели да се момци труде око ње. Да јој дигну цену. А ретко ко је стварно отчепи. Само испадају буљаши. Мики је мува годинама. Буквално. Често ми пијан прича како је Ивана права за њега. После оне његове бивше ``курве``. О њој не прича. Због ње носи неко прстење. Ожениће Ивану, све ће урадити. - Е, матори, да откинем ову Ивану ноћас, а, а ? – - Само напред, харај. – - Е, има да буде кецање невиђено, историјско кецање. Него нешто ми криво, матори, знаш. – - Шта ? – - Криво , ми , матори што ово моје највероватније кецање нема неки песник да гледа, па да, матори, то опева. Да не буде кецање без везе. – - То је оно најгоре. Што твоји подвизи нису словом описани, песмом опевани. – - Е, матори, кол`ка моја кецања нису опевана, жалосно је то. Ево сузе ми иду кад се сетим, сузе. Знаш ти како ја одваљујем мојим буздованом. – - Знам. – - Како ја теслачим матори, откинем их од курца. – - Страдају јадне. – - Да сам био паметан, па да сам наплаћивао по оргазму, сада бих био богат, јебем ти срећу. – - То сигурно. – - Кревети плачу, матори, кревети плачу... Ето, сваких пет, шест месеци морам да купим нови кревет. Кева ме пита шта се то дешава, ал, матори, ја откидам. Кецач број један. – - Не зна твоја кева каквог је јунака родила, ма Србија га нема. Ти си самим тим и највећи српски син. – - Највећи матори, ту си у праву. – Мики, иначе, као нон – стоп кеца и теслачи неке рибе. Мики је изванредан столар, стручно теше дрво. Али рибе слабо теше, или их ја нешто нисам виђао. Нека, тесаће их, па ће му и досадити. Сада се мучи са својом дугом плавом косом. Хоће да пије и да прича у исто време а појео је пола фризуре. Размишљао сам о свим тим рибама које стално траже доказ да су добре рибе. Тако да ништа друго уствари и не раде. Тако што ће мушкарци стално разговарати о њима. Тако што ће мушкарци стално мислити на њих. Скакати кад оне уђу, ломити се око њих. Јер су лепе луткице, имају добре сисе, равне стомаке, одличне ноге. У глави празна јама. И због тога оне мисле да вреде више него друге рибе. Или су бар пуне себе. И мушкарци скачу за њима. Ја не скачем ни због чега. Мени је свега доста. Микију се ипак чини да има огромне шансе. Мене пијанство не заварава. Знам да мени наде нема, не верујем да рибама чак и ласка када их мувам, вероватно им је мука. Сношаја ни за лек. Није да сам луд за њим, али бих ипак хтео да се подсетим како то уопште изгледа. Мада сам и луд за њим. Са собом целог живота носим осећај мучнине који бих најрадије исповраћао у фацу свима који гледају политичке емисије и који се буде срећни и насмејани ујутру. Нисам хтео да неком упропастим вече, па сам и ја срао о сисама, пичкама, гузичењу, пушењу, јебем ли га о чему. И бринуо сам се, нормално. Почео сам да пишам на сваких 20 минута, па на 15 минута, па на десет, језик и не осећам. Скупљамо паре за рачун, падају новчнице од 200 и 500 динара по столу. Излазимо. Три и десет. Где ми је мобилини ? - Андрија, идемо код мене! – Ања ме вуче за руку. Нема ту разговора, мора се. ...
part
Покажи ми човека који је насмејан ујутру да му поцепам муда. Аларм. Мобилни. Нови дан. Ужас. Док сам спавао било је шансе. Tешко је бити ја. Пробудим се, а ту сам. Оног тренутка када сам отворио очи, изгубио сам. Када сам се сетио ко сам, живот је био безизгледан. Ноћна мора малог дркаџије постаје дневна мора. Ја сам врло преносива заразна болест. Болесна искреност према себи самом ми доноси гомилу траума. Руком напипавам кутијице лекова. По облику пијем пар ових, пар оних. Колико год да попијем, нема грешке. Потребно је, неопходно је. Трпај у њушку, гутај, гутај све. Розе, црвене, беле, није важно. Свака од њих има нешто да поправи. Притисак? То апарат не мери. Марш у Социјално. На посао буљашу. Аааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааа........................................... * 101,102,103 степеника, на сам врх. И овог пута сам се попео до краја, а да нисам умро. По милионити пут. Изненађен и разочаран својим постојањем. Канцеларија, компјутери, дим. - Где си бре ? – - Ма зајеби ме, јел` си видео Рому јуче, питам те јел` си видео ? Трес`о сам се до три ноћас. Јебала ми је матер, еј за 22 хиљаде. Кад се нисам шлогирао.- - Ништа ми не причај брате, дођи да ти покажем. – Вади из пет шест џепова једно милион тикета. - Гледај овде, Локерен. Гледај овде, Бока. Гледај овај тикет, гледај, Рома исто јебем јој стадион. – - И ти си га најебао за викенд. – - Остарео сам пријатељу, остарео сам кол`ко сам се нервирао ако ми верујеш. – - Погледај моје тикете. – Вади исто милион тикета из не знам колико џепова. - Пушио сам јутрос до четри, посвађао се с женом, ма ништа ме не питај. – - Имамо састанак у пола девет, иди кажи Зорки и онима у 101. – - Е, да га јебем. – Време пролази споро, глава боли час више час мање. Састанак, реферат о томе колико смо неспособни. Добро је. Куцам поруку Ањи за рођендан. Добијам одговор и позив за вечерас у девет, кафана. Ања, Мики, Ивана и ја. Све једно, у сваком случају сам одлучио да се разнесем вечерас. Сад, мотив овај или онај, разнећу се. Морам да заборавим. Све. И тако. Вече дође, све прође. Углавном ћутим док лочем. Сви лочемо, сви смо облокани. - Јел` би се јебала са црнцем? – - Нормално, знаш ли ти колике они мочуге имају? – Ањине очи сјаје. - Не знам, већу него ја. – - Аха. Јебала би се ја и са два црнца. – - То је зато што си вредна. – - И ја би се јебала са црнцима, разнела би` се! – Ивана има онај јебачки осмех. - И ти си енергична. – - Ја се не би јебао са црнцима, јебао би црнкиње! – Мики је летва. Дуга плава коса му пада преко устију, па сада пије кроз косу. Ваљда прочишћава пиво. - Црнци у Србији тешко да би преживели дуже од два дана, с` обзиром на општу потражњу за њима . – Мудро размишљам. - Сами су криви, што имају толке патке, несрећници. – - Велико је питање дал` би ваше пичке све то издржале, мислим сва та црева. – - Издржале би, не брини. Ми редовно тренирамо. – Нисам сигуран колико смо били пијани и да ли је то уопште пијанство.
